15.09.2005. ...i mala slika...pokriva velik zid... -

15.09.2005. Izložba
…i mala slika…pokriva velik zid…

——————————————————————————————————————————————————————————

——————————————————————————————————————————————————————————

RANI SATI

Još spavam,

Medjutim, činjenice slede.

Prozorsko staklo se beli,

Pomračina se sivi,

Soba izlazi iz nejasnog prostora,

U njemu sada kolebljive i blede pruge

oslonac traže.

Redom, bez žurbe,

jer to je ceremonija,

razdanjuju se površine plafona i zidova,

odvajaju se oblici,

jedan od drugog,

leva strana od desne

Sviću rastojanja između predmeta,

cvrkuću prvi odbljesci

na čaši, na bravi.

I ne samo što se čini, već je baš to

ono, što je juče pomereno,

stoje palo na pod,

što se smešta u okvire.

Još samo detalji

Nisu ušli u vidno polje.

Ali pažnja, pažnja, pažnja,
mnogo šta ukazuje na to
da se vraćaju boje i najmanja stvar povratiće svoju,
zajedno sa nijansom senke.

Retko me to čudi, a trebalo bi.

Budim se obično u ulozi zakasnelog svedoka,

kad se čudo već dogodilo,

dan ustanovljen,

a praskozorje majstorski pretvorilo u zoru.

Vislava Šimborska S poljskog prevela Biserka Rajčić