05.12.2005. Izložba Marka Stupara
05.12.2005.
Izložba slika, pod nazivom »Damari Pariza« slikara Marka Stupara
——————————————————————————————————————————————————————————
Blagdan pariskog intimizma
Andre Breton ima rečenicu koju su voleli i beogradski badrealisti:
»Le monde devrait finir par une belle terrasse de cafe«.
Nedavno, kraj Bujanovca, na jugu Srbije, na arheološkom nalazištu, otkrivena je i drevna grčka taverna sa terasama okrenutim prema reci. Bretonovom zaključivanju stvarnost daje za pravo: svetovi nestaju u kataklizmama, gotovo svakodnevno. U slučaju Bujanovca, u međuvremenu nestala je reka za kojom se radosno okretao pogled. Nema više vode koja teče.
Bez sumnje, posle svega, ostala je terasa koju, tako zanosno i neposredno, slika Marko Stupar, mag enterijera, nijansi, ezoterične svetlosti. U okruženju njegovih zdanja i kafana, ulica i trgova, mahom pariskih, odjednom vas obuzima osmoza bliskog dodira.
Koža isceljenja. Diskretni ponos intimnog dodira.
Stupar, suptilno i aromatično, sugeriše osobeni vazduh prestonice svetla kao prevashodnu radost. Istovremeno, on razgovara sa likovnim precima, Morisom Utrilom i Pjerom Bonarom pre svega. No, nisu mu ni poznati enterijeri Milana Konjovića, u tihom odsjaju starog porcelana, ni istanjeni već plavičasti dim kafane sa čuvene slike Ivana Tabakovića daleko postavljeni u svetlosti abažura vlastite, autentične likovne pažnje.Tako se sve, u vezi sa
Markom Stuparom, zbiva u zatvorenom porodičnom krugu velikog slikarstva
modernih vremena. No, istovremeno, u pitanju je dramatična, ekstatična obnova
nekih poznatosti. I nekih relikvija.
Stuparova visoko odnegovana paleta, taj njegov nemir u miru, svakako je dokaz izrazite
stvaralačke ličnosti.
Skoro neverovatno: Stupar je tolike trgove i ulice Pariza, od Konkorda naovamo, uspeo da intimizira. Gotovo kongenijalno.
Prevratnički svakako.
Tako se svi ti Stuparovi damari Pariza interiozuju u lični doživljaj, kamernu kolorističku dramu, potez po sebi.
Likovno putovanje Marka Stupara, srećom još zadugo veoma aktuelno, smatram velikim
otkrićem savremene naše radoznalosti.
Dr Draško Ređep